subota, 19. prosinca 2015.

Ispovest – Ulazim u poštu da platim ratu za ekskurziju…



Ulazim u poštu da platim ratu za ekskurziju, a ispred mene mala bakica sa maramom, onako seoski, skromno obučena. Dolazi ona na red hoće da podigne muževu penziju jer je on bolestan i ne može da ustane iz kreveta, a radnica na šalteru počinje da urla na nju kako ne može ona da podigne, da treba muž da joj dođe lično, ne zanima je ništa. Baka onako tužna skloni se sa strane i čeka u nadi da će neko da joj pomogne, a radnica nastavlja rečima: “Baba idi kući nećeš da dobiješ pare”, u tom trenutku bakica je zaplakala i izašla lagano. Došlo mi je da preskočim onaj šalter i išamaram onu drsku radnicu pošteno. Eto koliko su danas ljudi postali ljubazni.

Nema komentara:

Objavi komentar