petak, 18. prosinca 2015.

Ispovest – Svaki put kad uđem u baštu, moj prvi komšija mora da se pojavi…



Svaki put kad uđem u baštu, moj prvi komšija mora da se pojavi, a pošto do njih nemamo ogradu to je strašno. Bilo da obučem haljinicu ili šorc i majcu, on je tu, i kako god da se okrenem znam da je tu samo da bi mi buljio ili u d ili u s, mislim kako ga nije sramota više. :-( Ne mogu u baštu na plus 40 da se obučem dugih rukava i nogavica, jako me nervira jer čovek nema nikakvog obzira, a udata sam, imam dete… I koliko god izbegavala, on je u bašti čim čuje da sam otvorila kapiju kod bašte… :-( Znam da nije baš zdravog razuma, al toliko obzira može imati…

Nema komentara:

Objavi komentar